Котор, 4. септембра
Tpeh и међународни симпозијум балканске туркологи je биче одржан од 8. &
09/29/2007
84;бра у Котору, у организаци ји Балканског
центра за турколошка ис траживан ј а БАЛ -TAM, са
цједиштем у Призрену, а у
сарадњи са историјским
институтом Црне Горе. Тема симпозијума, који he окупити велики бpoj стручњака из свих земаља Балкана, те Турске, Pyc и je, Украјине, Француске, Финске и Азербе јџ ана, би he „Уза ј амни утица ј и кул тура турског и осталих балканских народа у пре досманском, османском и постосманском периоду,,. Предвидено je да научни реферати на скупу буду из области истори]е, ист op и je уметности, ј езика, к њ и жевности и етнологи ј е, а измену осталих, излагаме: проф. др Сибел Туран, проф. др.Ценгиз Хаков, проф. др.Мустафа Мехмет, просз. др.Ст ј ан Андре ј ев |
, проф. дl
09/29/2007
75; Димић , мр Jac мин a Ђор ђ еви ћ , проф. др Божидар Шеку ларац, мр Славко Бурзано- ви ћ , проф. др Шербо Рас тодер, Мари]ан Ми љић , проф. др Мир ј ана Теодоси- ј еви ћ , Исмет Заатов, др Драгана Ку ј ови ћ , проф. др Пенка Данова, Лебиба На метак и други...
Једина научна институци- ja ове врете на Балкану Бал-Там д ј елу ј е са цил љ ем да се обшье турколошког матери ј ала (као цв једочанства ства матери ј алне и дух
09/29/2007
0;уре, Koja je несум њ иво оставила дубоки траг у цивилизаци ј ском разво ј у свих народа Балкана) проучи, систематизира, об јави и пружи на увид цв јетској научно ј ј авности.
Са цильем остварива њ а доприноса разво ј у балка нологи ј е уопште, а тиме и бо.ъем разуми ј ева њ у дру штвених крета њ а и љ уди на овим просторима, пред ви ђ ено je да се симпози ј у ми сваке |
године одржава ј у у друго ј држави Балкана. Подс ј етимо, први скуп одржан je 2001. године у Призрену (Косово), а други прошле године у Мостару (БиХ). Оба симпози ј ума су била веома успешна...
Тре ћ и Ме ђ ународни сим позиум балканске турко лoгиje би ћ е одржан под покровительством Мини стерства за културу и Ми нистерства npoc вјете и на уке Црне Горе, уз матери ј алну подршку Фонда за презентаци ј у Владе Републике Турске, РУТЕВ-а, Фондаци ј е за солидарност и културу Турака Румели je -Истанбул и Фондац ј е за разво ј турске културе- Истанбул.
P.M
|
Котор, 9. септембра - Радни дио Тре ћ ег ме ђ уна родног симпози ј ума бал канске туркологи]е, ко ј и се одржава под покрови те љ ством Министарства културе Црне Горе, у Ко тору почео ј е специ ј алном секци ј ом посветено ј одно скма модерне Турске са балканским зем љ ама, ко ј а ј е посебно уприличена за овогодиш њ и скуп поводом 80 година Републике Тур ске. Научници из Бугар ске, Турске, Македони ј е, Срби ј е и Албани ј е изниже ли су нове податке у економским, во ј ним и политичким односима Турске и зема љ а на Балкану, како оно ј у прошлости тако и у новом времену.
На прво ј с ј едници сек ци ј е из области опште истори ј е, ко ј им су прел ез едавали проф. др Дими три ј е |
Васиљев и мр Ведреин Кого разматрано ј е више тема из османског периода ме ђ у ко ј има ј е посебно занимание побудио реферат проф. др Мете Тунђај из Истанбула о бал канским ратовима од 1912. до 1913. Ј ер ј е изнио нову тезу о разлозима по раза турске во ј ске под бе чом. Проф. др Светозар Елдаров говорно ј е о улози бугарских уни ј ата у стварашу бугарске држа ве, односно бугарским уни ј атима у Османско ј импери ј и крајем 19. и по четком 20. ви ј ека. Мр.Ведреттин Коро се бавио допри носом Урошевачке скуп штине проглаше њ у II мешрути ј ета - устава, са нагласком на младотурски покрет.
Више истраживача ба вило се процесима емигра ци ј е у Македони ј и, Мусли мана из Ј утослави ј е, Чер кеза у западно ј Румели ј и. |
Поподневна секци ј а посвечена је културној исто рији. Проф. др Искендер Пала има реферат под на зивом „Котор и њ егова околина ко ј у ј е видио Евли ј а Челеби ј а", више аутора предочи ћ е тему Балкан, подруч ј е контака та изме ђ у цивилизаци ј а за ври ј еме Отоманске им пери ј е од 14. до почетка 20. ви ј ека, а проф. др Ерман Артун бави се утица ј ем турске и осталих циви лизаци ј а на Балкану. Проф. др Шербо Растодер има реферат о исламском нас љ е ђ у у Црно ј Гори, а проф. др Ђенана Бутуро ви ћ о усмено ј истори ј и и бош њ ачком идентитету. Симпози ј ум с ј утра наста вља са радом, са истом те матском облаш ћ у и наста в љ а са кшижевнош ћ у.
Л. Ђурови ћ |
Котор, 10. септембра - Данаш њ и рад тре ћ ег ме ђ уна родног симпози ј ума балкан ске туркологи ј е у которском хотелу „Ф ј орд" наставак ј е ј учерашн њ е секци ј е посве ћ ене културно ј истори ј и. Др Ба ј рам Дурбилимез дао ј е кри тички осврт на научне рефе- рате из етнологи ј е са подруч ј а старе Ј угослави ј е презентираних у Турско ј . Сузан Ца кир из Културног центра у Софи ј и анализирала ј е интеркултурално и билингвално образова њ е у бугарским шко лама. Она ј е истакла знача ј првих сазна њ а о ј езику и принципа ко ј е треба пошто вати на првим корацима образовааа, прво уче њ а тур ског као матер њ ег, након тога бугарског званичног ј езика. У том контексту навела ј е креа- тивне облике рада, посебно сарада њ у наставника турског и бугарског ј езика, истичу ћ и као битан чинилац ванна ставне активности у ко ј има облик дискуси ј а на оба ј езика ј е ј една метода ко ј а да ј е од личне резултате. Сузан Ца кир ј е зак љ учила да ј е важно да матераи турски и званич ни Бугарски формира ј у би лингвистичку ц ј елину, чи ј и модел се усгцешно прим ј е њ уј е у бугарском школству. Се на д Мичи ј еви ћ имао ј е реферат на тему „Халвети]е и халветизам". |
Говоре ћ и о хал вети ј ама, ј едном од 12 дерви шких редова, Ми ћ и ј еви ћ ј е истакао да непознава њ е дово ди до погрешних предоцби о халвети ј ама халветизму и дервишима, прида ј у ћ и им мистичност.
Четврта секци ј а, чи ј ом су првом с ј едницом преде ј едава ли проф. др Мете Тун ђ а ј и проф. др Ценгиз Хаков, бавио се к њ ижевнош ћ у. Проф. др Новак Килибарда сво ј рефе рат „Ислам, Турци и Бош њ а ци у поези ј и Николе I Петро ви ћ а" анализирао ј е држав нички, политички однос Ни коле I према исламу, Турци ма и Бош њ ацима, односно Муслиманима ко ј и су проду жени у н њ егово ј поези ј и с од говара ј у ћ ом тематиком. „Му слимане, на просторима Ј уго словенских зема љ а, Никола I као и њ егови претходници династи ј е Петрови ћ а, сматра интегралним чиниоцима Тур ске Царевине" и подс ј е ћ а да ј е у писаним прогласима ко ј е ј е Никола I саопштавао током тзв. Великог рата и то ком Балканских ратова, исламизоване Словене с простора на ко ј е ј е имао ослобо дилачке претензи ј е, црногорски владар назива бра ћ ом мухамедовског закона. У балади „Женидба бега Лубови ћ а", др Килибарда, поред осталог, каже „Суптил ни политичар и окретни |
сти хотворац, Никола I, прибрао ј е овом гцесмом поштова њ е од стране муслиманског жи в љ а ко ј и говори истим ј езиком ко ј и и он говори. Истом п ј есмом индиректно ј е узди гао и црногорски главарски сло ј и опоменуо скоро ј еви ћ е ко ј и су тако ђ е били изв ј есни у Црно ј Гори. Килибарда ј е на кра ј у сво ј е анализе оци ј енио да би „поези ј а к њ аза и кра љ а Николе", о ко јој ј е би ла ри ј еч, била можда ум ј етнички усп ј ели ј а да ј е щесник ишао само за сво ј им ос ј е ћ а њ има. Али, њ ен истори ј ско- политички и универзално-ху манистички см ј ер огледа се у позитивним пос љ едицама тог политичког стихотворства. Наиме, данаш њ а мултиетнич ка и мултив ј ерска стварност Црне Горе, ко ј у можемо на звати хармоничном ако ј е упоредимо с неким балкан ским просторима, има сво ј праизвор у мудрости Скен дербега Црно ј еви ћ а, да по шту ј е државну претходност Црне Горе и сво ј данас текућ и извор у поези ј и Николе I. Поези ј а ко ј а ј е нами ј е њ ена ј еднако црногорским гра ђ а- нима Христовог и црногор ским гра ђ анима Мухамедовог закона. Симпозиум настав љ а рад.
Л. Ђурови ћ
|
Pod pokroviteljstvom Ministarstva Kulture i Ministarstva za prosvjetu i nauku Crne Gore, u organizaciji Centra za turkolo{ka istra`ivanja na Balkanu iz Prizrena (BALTAM) te saradnji sa Istorijskim Institutom Crne Gore, od 8. do 12. septembra u kotorskom hotelu "Fjord" odr`an je tre}i po redu Me|unarodni simpozijum Balkanske turkologije.
Uz finansijsku podr{ku Fondacije za prezentaciju Vlade Republike Turske, Ruteva, fondacije za solidarnost i kulturu Turaka Rumelije i fondacije za razvoj turske kulture u Istanbulu, ovaj simpozijum okupio je stotinak nau~nih radnika iz 16 zemalja Balkana i {ire. Skupu su prisustvovali i Vesna Kilibarda, Ministar kulture Crne Gore, gradona~elnik Kotora Nikola Samard`i}, te predstavnik Vlade Crne Gore u BiH Novak Kilibarda.
U uvodnoj rije~i na sve~anoj sjednici povodom po~etka rada simpozijuma profesor Nimetulah Hafiz, gen. sekretar Baltama i predsjednik Organizacionog odbora prisutnima je kazao da je cilj skupa da se obilje originalnog i izvornog materijala iz oblasti turkologije prou~i, sistematizira i prezentira svjetskoj nau~noj javnosti.
- Simpozijum se odr`ava u vrijeme proslave 80 godina od formiranja moderne Turske, pa smo pored uobi~ajenih sekcija dodali i specijalnu sekciju sa temom - Odnosi moderne Turske republike i balkanskih zemalja. Kao i na prethodna dva nau~na skupa, u Prizrenu i Mostaru, dobra je prilika da se isprave neke gre{ke koje su pravljene u nau~nim krugovima, a koje su bile fatalne za skoro sve narode Balkana. Tenzije i ratovi u zadnjih deset godina su to najbolje potvrdili - istakao je profesor Hafiz, koji je napomenuo da su okvirne teme po koncepciji tradicionalne, tretiraju me|uuticaje Turske i zate~enih civilizacija na Balkanu u predosmanskom, osmanskom i poslijeosmanskom periodu.
- Ovaj skup istovremeno daje mogu}nost boljeg nau~nog razumijevanja i komuniciranja. Na osnovu prou~avanja izvornog materijala namjera nam je da do|emo do nau~nih istina koje bi mogle zbli`iti narode na ovim prostorima i pomo}i da ovaj svijet bude ljep{i - kazala je za "Alem" profesorica Tad`ida Zub~evi} - Hafiz, direktor Baltama i stalni predsjednik organizacionog komiteta Baltamovih me|unarodnih simpozijuma balkanske turkologije.
Crnogorski ministar kulture Vesna Kilibarda u svom izlaganju je kazala da je dana{nja Crna Gora "jadranska kapija Balkana, prostora na kome su se vjekovima susretali Istok i Zapad i na kome se i danas neraskidivo ukr{taju tri velike civilizacije: hri{}anstvo, katoli~anstvo i islam".
- Hirovima historijske sudbine Crna Gora, nalaze}i se na prostorima sukoba i preplitanja uticaja velikih sila, bila je svjedok i sau~esnik kako bratskog su`ivota, tako i zagrljaja bliskih joj susjednih naroda - kazala je Kilibarda i dodala:
- Vladika Petar II Petrovi} Njego{ kao dr`avnik imao je te`nju da Crnu Goru oslobodi predrasuda prema drugom i druga~ijem. Kao pjesnik je on prepoznao Crnu Goru izme|u dva svijeta; Stambola i Venecije.
Pomo}nik ministra za prosvjetu i nauku Crne Gore Slobodanka Koprivica je u svom obra}anju rekla da se "razvoj crnogorskog dru{tva temelji na konkretnoj realnosti; na multietni~kom, multikulturnom i multikonfesionalnom, te da danas u crnogorskom dru{tvu postoji kriti~na energija koja }e afirmisati te vrijednosti".
- Mi imamo i obavezu da budu}im generacijama ostavimo kvalitetniji ambijent u zadovoljenju svih aspekata `ivota. I va{a istra`ivanja pokazuju da ti ljudi pozajmljuju civilizaciji svoju misao i kreativnu energiju, te se samo tako mo`e odgovoriti zahtjevu historijskih promjena - rekla je Koprivica.
Direktor Istorijskog instituta Crne Gore \or|e Borozan je u svom izlaganju naveo da "balkanski prostor i narodi na njemu o~ekuju da }e mudrost nauke i pragmatizma politike uskladiti odnos prema pro{losti ma koliko ona tegobna bila".
- Osmanska a potom i turska vjerskopoliti~ka tradicija utkala se u sva historijska zbivanja naroda Mediterana, Balkana i Podunavlja. Sa dubokim tragovima u svim sferama osmansko-turska ba{tina u vi{eslojnoj civilizaciji paganskog i hri{}anskog Balkana dio je svojevrsnog sekretizma - istakao je Borozan.
Prof. dr. Nimetullah Hafiz, generalni sekretar Baltama je naveo da je cilj skupa da se turkolozi ne samo Balkana ve} i svijeta okupe i svojim nau~nim prilozima dokumentovano izlo`e doga|aje iz perioda osmanske vladavine. |
- Poluistine i, ~ak, izmi{ljeni doga|aji dovodili su do zategnutosti pa i sukoba naroda na Balkanu. Na{a je `elja mir i razumijevanje - podvukao je profesor Hafiz.
Nau~nici iz cijelog svijeta
Jedina nau~na institucija koja se bavi turkolo{kim istra`ivanjima na Balkanu, Baltam, na ovom simpozijumu u Kotoru okupila je nau~ne radnike iz skoro svih balkanskih zemalja. Stru~njaci iz pojednih nau~nih oblasti iz Turske, Bugarske, Makedonije, Rusije, Kipra, Azerbejd`ana, Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore, Albanije i drugih zemalja imali su prilike da svoje radove prezentuju na turskom i ju`noslavenskim jezicima. Zanimljivo je pomenuti da je jedan od jezika simpozijuma bio i crnogorski. Me|u u~esnicima sa Kosova svojim nau~nim prilozima predstavili su se Maliq Osi, Alija D`ogovi}, Bedrettin Koro i Jahja Maznikar, dok iz Albanije kulturni radnik iz Kuksa Nazif Dokle.
Simpozijum je radio plenarno i u sekcijama, dok je glavna tema bila "Uzajamni uticaji kulture turskog i ostalih balkanskih naroda u predosmanskom, osmanskom i poslijeosmanskom periodu", dok su nau~ni referati bili iz oblasti historije, historije umjetnosti, jezika, knji`evnosti, etnologije...
U~esnici simpozijuma su svojim materijalima i obiljem gra|e sa osvrtom na pro{lost ali i sada{njost iznijeli su mno{tvo nau~nih novina u ekonomskim, vojnim i politi~kim odnosima Turske i zemalja na Balkanu. Na prvoj sekciji iz oblasti op{te historije razmatrano je vi{e tema iz osmanskog perioda, me|u kojima je posebnu pa`nju posjetilaca pobudio referat prof. dr. Mete Tuncay iz Istanbula, koji je govorio o razlozima poraza turske vojske u balkanskim ratovima, od 1912. do 1913. godine.
Mr. Bedrettin Koro iz Prizrena govorio je o doprinosu Uro{eva~ke skup{tine u progla{enju II me{urijeta (ustava), sa naglaskom na mladoturski pokret. Drugi u~esnik iz Prizrena, dr. Maliq Osi iznio je rad pod naslovom "Pojava islama u na{im krajevima prije dolaska Osmanlija na Balkan", gdje je iznio podatke o prodoru nekih turskih plemena jo{ u XIII stolje}u. Na skupu se temom "Kulturni `ivot Srba u Prizrenu u periodu osmanske vladavine do 1912. godine" predstavio i profesor Vekoslav Stankovi}, ispred Ni{kog Univerziteta.
Direktor Orijentalnog Instituta Ruske akademije nauka i umjetnosti profesor Dmitri Vasiljev u svom referatu je govorio o Balkanu kao podru~ju kontakata izme|u civilazija u vrijeme Osmanske imperije od XIV do po~etka XX vijeka.
Vi{e istra`iva~a bavilo se procesima iseljavanja balkanskih naroda, posebno Bo{njaka, Albanaca i Turaka iz Bosne, Albanije, Makedonije. Mr. Red`ep [krijelj iz Novog Pazara je govorio o procesima iseljavanja ^erkeza sa prostora Kosova prema zapadnoj Rumeliji.
O odnosima Turske i Albanije u periodu od 1931. do 1934. godine govorio je profeor Gazmend Shpuza iz Tirane.
Direktor Zemaljskog muzeja BiH \enana Buturovi} obratila se skupu sa temom o usmenoj historiji i bo{nja~kom identitetu, dok ugledni profesor Romanistike iz Sarajeva Muhamed Nezirovi} govorio je o bosan~ici, odnosno, tzv. "`enskom pismu" koje se koristilo u Bosni.
Na skupu su iz oblasti bosanskog jezika, knji`evnosti i publicistike svojim radovima su se predstavili Munib Maglajli} i Hasnija Muratagi} - Tuna. Oni su govorili o uticaju rije~i iz osmanskog perioda koje se i danas koriste u standardnom jeziku, te njihovom uticaju na usmeno stvarala{tvo Bo{njaka BiH.
O "Helvetijama i Helvetizmu" govorio je Senad Mi~ijevi} iz Muzeja u Mostaru, dok o zloupotrebi pisane rije~i u novinarstvu i njenog uticaja na raspirivanju me|uanacionalne netrpeljivosti govorio je publicista Fehim Kajevi} iz Novog Pazara, koji `ivi i radi u Sarajevu.
Posebnu pa`nju je privukla profesorica Mirjana Teodosijevi} iz Beograda, koja se prestavila radom "Zna~aj upotrebe turskog jezika u srpsko-turskim odnosima".
Prema mnogima, otkri}e simpozijuma u Kotoru je bio Nazif Dokle kome je potpisnik ovih redova imao ~ast da sa albanskog na bosanskom prevede njegov rad "Tragovi bogumila na podru~ju Gore". Ovaj rad je izazvao interesovanje nau~nih radnika i zbog nekih elemenata kod torbe{a, kako drugi pe`orativno nazivaju ovu nealbansku populaciju u okru`enju Kuksa, vezanim za njihovo bogumilsko u~enje te likovnim tragovima na nekim predmetima koje su prestavljeni na skupu.
Dokle u svom radu izme|u ostalog ka`e "da su torbe{i jedno od imena za posljednje bogumile na podru~ju Balkana". Nakon toga se za rije~ javio profesor Nezirovi}, ~iji su potomci iz Borja kod Kuksa, koji je rekao da "argumente koje je iznio gospodin Dokle su klju~ za mnoge nepoznanice koje mogu da poslu`e daljnim istra`ivanjima historije Evrope".
Veliku pa`nju prisutnih, tako|er, privuklo je i predavanje arhitekte iz Podgorice Igbale [abovi} - Kerovi}, koja je govorila o "Uticaju osmanske arhitekture na gradnju gradskog tkiva Podgorice |
- Stare Varo{i".
Da skup protekne u najboljem redu potrudili su se Neira Za~inovi}, Adnan Pepi} i Alena Rami} koji su prevodili sa turskog i bosanskog, i obratno.
Na kraju simpozijuma koji je pobudio veliko interesovanje crnogorske ali i {ire javnosti, prisutnim gostima su se zahvalili Tad`ida Zub~evi} - Hafiz, Nimetullah Hafiz i Novak Kilibarda uz jedinstvenu ocjenu da je ovaj simpozijum u Kotoru bio izme|u ostalog i veliki znak pomirenja naroda na Balkanu.
Posljednji dan dru`enja je iskori{}en za posjetu starog Cetinja, nekada{nje prijestonice Crne Gore te razgledavanju kulturno-historijskih spomenika ovog starog grada. Valja ista}i i veliku gostoprimljivost grada Kotora i osoblja hotela "Fjord", koje se potrudilo da se gosti simpozijuma osje}aju prijatno uz neizbje`ni ambijent mora i pejza`a prelijepog zaljeva Boke Kotorske.
Novak Kilibarda, predstavnik Vlade CG u BiH
Simpozijum - kulturolo{ki doga|aj
Profesor Novak Kilibarda, predstavnik Vlade Crne Gore u BiH i izlaga~ teme "Islam, Turci i Bo{njaci u poeziji Nikole I Petrovi}a", govore}i o zna~aju skupa kazao je da se radi o "va`nom skupu u kulturolo{kom smislu zna~ajnom za multinacionalnu i multikonfesionalnu harmonizaciju Crne Gore".
- Nikada ne treba zaboraviti da je drugi narod po brojnosti muslimanski, odnosno bo{nja~ki narod i da oni velikim dijelom svog nacionalnog bi}a pripadaju mo}noj osmanskoj kulturi. Ovo je ujedno i opomena da ovakve simpozijume treba odr`avati u Crnoj Gori jer je ona kroz historiju bila plato gdje su se uk{tavale sve velike religije i kulture. Na`alost, ~esto se historija predavala jednostrano, ~esto su te imperije bile u sukobima sa na{im domicilnim stanovni{tvom, ali kultura nekad ne pita za ratove. Recimo, islamska kultura se mo}no integrisala na razne na~ine u na{ `ivot, u svakodnevni rje~nik izra`avanja, umjetnosti... Da bismo izbili politikantima, nacionalistima i posebno klerikalistima, koji petljaju ruke tamo gdje nije njihovo, tamo gdje zava|aju narode, treba sve {to se u pro{losti doga|alo tuma~iti sa jednog kulturnog i civilizacijog ugla - podvukao je Novak Kilibarda.
Tad`ida Zub~evi} – Hafiz, direktor Baltama iz Prizrena
Balkan nije onakav kakvog ga `eli prikazati Evropa
Na zatvaranju simpozijuma Tad`ida Zub~evi} - Hafiz, iznijela je motive koji su bili presudni da se formira centar koji }e se baviti turkolo{kim istra`ivanjima na Balkanu.
- Nakon kongresa histori~ara u Turskoj na kojem smo prisustvovali ja i moj suprug, bili smo pozvani na koncert turske narodne muzike. Iako sam se tada opirala mom odlasku jer sam mislila da }e to biti ne{to {to mi se ba{ mnogo ne svi|a. Ali sam ipak morala oti}i. Nisam se pokajala. Ulaze}i u salu na velikom platnu razapetom iznad scene re|ale su se `ive slike iz visokih planinskih predjela u kojima `ive Oguzi. Slike bijelih konja, prekrasnih zelenih prostranstava i veselih ljudi pokrivala je predivna muzika koja mi se u~inila suvi{e poznatom. Bilo je tu nekih akorda koje sam dobro od ranije znala a koja su me vratila u moju postojbinu. Odjednom sam shvatila koliko smo u stvari sli~ni u jednom segmentu `ivota, u muzici. To sje}anje na taj doga|aj me je, u stvari, natjeralo na razmi{ljanje da ima puno sli~nog me|u ljudima Balkana i turske civilizacije. U povratku u Prizren podstaknuta tim do`ivljajem zajedno sa mojim suprugom formirali smo instituciju koja }e pronalaziti niti koje spajaju balkanske narode sa turskom civilizacijom. Mogu da ka`em, nakon svega, da Balkan nije onakav kakav ga `eli prikazati svijetu Evropa. Nije ni bure baruta. Najgore je to {to su sami Balkanci po~eli u to da vjeruju. Ono {to mi `elimo je da vratimo balkanskom ~ovjeku samopo{tovanje i vjeru u samoga sebe. Dakle, da on ponovo postane ono {to je uvijek bio - zdrav genetski elemenat kojeg svi `ele. Balkan ima du{u i treba je sa~uvati. To je na{a obaveza. Na{a dru`enja, najprije u Prizrenu, pa Mostaru i najzad u Kotoru upravo pokazuju da smo mi jedna velika porodica - kazala je Zub~evi} - Hafiz.
Mustafa Balje |
